Rambler

Stajala je mirno.
Ljubopitljivost njenih očiju se razlivala po njemu budeći zamrle tokove svesti.
Na licu mu je još uvek bila senka neprepoznavanja i poluotvorene usne u usahlom pitanju.

Njene krupne oči u polutami.

Telo ostalo bez udahnutog do gubitka svesti je žudno napunilo pluća.
Uši su još bile zaglušene grmljavinom govoreći mu da će dočekati sledeću i ako bude imao sreće i sledeću sve dok se ova ludost ne završi. Prikupio je sve svoje razletelo od grubog udara vazduha koji ga je odbacio u tamu polupocrnelih zidova dna stepeništa i ugurao se u spas poluotvorenog podrumskog hodnika. Bauljanje je pretvorio u pogureno traženje boljeg zaklona gurajući cev ispred sebe nadajući se da neće morati iz nje da bljuje vatru. Dobro je osmotrio polutamu prostora u koji je uleteo i seo uz zid opuštajući noge i ruke pored sebe. Spustio je teme naniže i dozvolio da šlem sklizne sa kratko ošišane glave. Zbrkane misli su se ređale u neki smisleni red dok se zvon u ušima smanjivao do napetosti želje da se nešto čuje. Otkačio je čuturicu i pustio par kapi vode niz grlo. Gutanje je smanjilo napetost i izoštrilo sluh. Nije bio sam. Napipao je dršku bajoneta i lagano ga povukao naviše. Izdajnički zvuk grebanja metal o metal, brzo prigušeno disanje usmerilo je skok prema pregradi koja je rušeći se pustila da njegovo telo klizne napred i sudari se sa drugim koje je zadržavalo krik. Mekoća tela je zaustavila grč zamaha i opustila stisak leve oko struka.
Stajala je mirno. Polutama njenih očiju praznila se po glatko neizbrijanom licu, par graški znoja koje su kliznule niz čelo, nestajućem škripućem stisku vilice, iskri u pogledu koje su se smirivale padajući po njoj. Stisak je popustio ali nedovoljno da bi nestalo blizine njegovog tela opkoljenog teškim opasačem i napetosti uperene u nju. Strah je još uvek držao njeno telo naježenim gurajući ga u njegove grudi. Vazduh izbačen iz njenih pluća šumeo je i nadjačavao jeku spolja. Olakšanje je usmerio prema njenim suvim usnama, želeći da otme poljubac. Grubi zalet se topio pred mislima koje su ga obuzimale u trenucima mirovanja i pretvorio grubost u čežnjivo milovanje usnama. Sklopljene oči su odavale odsutnost poljupca namenjenog drugoj budeći u njoj prkos. Upila se u njegove usne vlažeći se slanoćom, terajući iznenađenje u njegov pogled i crvenilo u ožiljak u desnoj obrvi. Boriću se, strujalo je njenim telom. Nema povlačenja, strujalo je njegovim. Njen prkos ga je žario dok se zarivao u njene usne. Zveketom je oslobodio desnu i obujmio je ispod leve puneći šaku njenom zadnjicom. Spustio je i levu pribijajući je uz sebe. Zarila je jezik među njegove usne terajući ga na odstupnicu, na povlačenje, na odustajanje. Telo joj je govorilo da bi sve bilo sasvim u redu da nije tame ovog podruma i eha bitke koji se na mahove probijao do njenih čula. Osećala je da ga svojim napadima topi i da telo osvajača pretvara u telo sa kojim je sve moguće. Ruke su ispitivale njenu vitkost i shvatajući grubost težine opasača, otkopčale ga, ostavljajući ga na uprtačima. Vratile su se njenim leđima, ramenima, guzovima zaustavljajući vreme i brišući stvarnost spoljnjeg sveta. Njene su ga otkopčavale bez hitrosti žudnje oslobađajući njegovo telo za pomalo hladne vrhove prstiju ostavljajući ratnika razoružanog, smaknutih pantalona. Upijala se u njegov vrat, njegove grudi, vraćala usnama dok je on smanjivao prednost koje se domogla lutajući usnama po njenim ramenima, vratu, iza uha, puštajući je da čuje kako njegov dah šumi kroz nosnice. Spustila je ruku sasvim nisko i opipala mu migoljeće obline koje su se kotrljale u njenom dlanu sileći ga da uzdrhti. Drugom je razvezala čvor i sasvim ga razgolitila. Bio je sasvim u njenim rukama osećajući kako ga blaga hladnoća ježi i premerava. Okrenuo je njena leđa prema sebi ljubeći joj vrat i slobodni deo leđa. Ruke su mu tražile krajeve tkaknine i spustile je naniže dozvoljavajući topao dodir kože. Provukao je ruku duž njenog boka napred i naniže, dok mu je otvarala put šireći se i spuštajući na njegov dlan. Savila se napred oslanjajući se rukama o zid oslobađajući put. Rastvorio je prstima i oslonio blago ulazeći oblinom terajući njeno telo da zavibrira i zavrti se puštajući ga pri tome sve dublje i dublje. Ruke su mu lutale od grudi do bokova, preko vrata, stiskajući ga i nabijajući je sve žešće, uklapajući njegove prepone i njene guzove u jednu uvijajuću celinu. Buka spoljnjeg sveta, toliko daleko od njih, prigušivala je nesputane dolazeće krikove približavajući ih miru opuštanja. Već sasvim divlje kolutanje njenih guzova i njegovo nabijanje u nju preraslo je u zajedničku jeku ispunjavajući malenost prostora u kojem ih je sudbina zatekla ostavljajući ga sa rukama na njenim grudima, duboko u njoj, dok se njena mekota trzala čvrsto ga obujmljujući. Vreme je sasvim stalo praćeno tišinom. Podrum nije više bio tako mračan dok je, još uvek uspravan, napuštao njeno telo, izvlačeći se nevoljko i ispuštajući grudi iz dlanova koji su još uvek brideli. Topla koža njenih guzova je odlazila budeći u njemu sasznanje da je to možda zauvek, i to možda je u njemu probudilo inat da preživi i jednog dana vrati se. Pomagala mu je da se odene i spremi za ponovni protok vremena. Pokupio je svoje stvari tražeći neke reči koje bi mogao da joj ostavi, ostajući nem. Zaronila je u njegove oči, duboko, duboko, terajući ga da je upamti, čelo, obrvu po obrvu, oko po oko, jagodice, nos, usne, bradu, sve zaokruženo kosom koju je provlačio kroz prste. Naslonila je dlan na njegove grudi i lagano ga odgurnula prema vratima odakle je mirisala paljevina i smrt.

Vreme je počelo ponovo da teče zatičući ga zaletelog iz podruma, bacajući ga nakon stotinak zatrčalih koraka u kolica iz kojih gledao je mirnu dok se njena ljubopitljivost razlivala po njemu zadržavajući se na zacrvenelom ožiljku njegove desne obrve.

Vreme je ponovo stalo, upoznajući ga sa onim što je zasadio u podrumu svog prvog beznogog dana.