|
Stiglo je moje malo pivo. Orošeno. Prst pene. Napolju popodnevno stišana jara. Ovde, na terasi pod krovom, prijatan povetarac. Otpijem i preko čaše ih gledam. Nešto pene sa brkova otrem dlanom. Sede u uglu, naručili su. Ne mogu da joj vidim lice. Samo zadnji poluprofil. Crna kosa koja bi da izraste do ramena. Nemirna. Taman ten. Vidim je u njegovim očima. Punim nje. Sjajne. Raduje mu se svaki mišić na licu. Stariji je od nje. Prvi put ga vidim tamo u uglu. Ranije je sedeo na samoj sredini. Sa onom plavom, bucmastom. Izađem da kupim cigarete i u prolazu mogu da je osmotrim. Oslonjena na lakat, levo rame prema njemu, ozarenog lica. Crna tanka rolka bez rukava joj tako prokleto dobro stoji. Kod trafike pripalim i u povratku je osmotrim ponovo. Celo telo joj govori da je njegova i samo njegova. Sednem, otpijem pivo. Kroz dim cigarete vidim da on zna da mu pripada bez ostatka. Da nije govora tela i ozarenih lica moglo bi se pomisliti da su rod. Ali nisu. Te sile koja izbija iz svakog njihovog pokreta nije bilo ranije, dok je dolazio sa onom plavušom. Tada je iz njih izbijao skoro porodični mir uređenih odnosa a i ona je bila znatno mlađa. Tamo u ćošku je eksplozija početka. Preživeli će pričati. Otpijam poslednji gutljaj, gasim cigaretu, dajem bakšiš kelneru. Bacim pogled sa izlaza. Voleo bih da je meni upućen osmeh i lavina "volim što sam tvoja". Podignem pogled prema drvetu ispred koje pravi hladovinu. Ne vidim sunce.
|
