Abhaj Sing je bio ribar, jedan od onih siromašnih koji su svoju mrežu zabacivali stojeći do struka u vodi. Ulov bi izbacao na obalu i kasnije sušio na suncu. Od mesta gde je lovio pa do mesta gde je ribu sušio, išla je uzana staza napravljena prvo mačetom pa kasnije utabana njegovim bosim stopalima. Povratak mu je uvek prijao jer je značio odmor i hranu. Da to ne bude povratak kao i svakog dana potrudila se crvena kap na prstima ruke kojom je držao na ramenu zabačenu mrežu. Nije mu odmah bilo jasno adakle je došla. "Možda sam se ogrebao o žbunje dok sam skupljao ribu." Obrisao ju je sa pstiju ali ispod nije bilo ranice. Misao o mogućem razlogu ga je zaledila, ubrzala i utišala mu korake.
U selu je bila graja jer je Lakšman tražio pravdu. Optužio je pastira koji mu je čuvao stado za gubitak koze. Jadnik je klečao u prašini nastojeći da se odbrani tvrdeći da je tigar odneo kozu ali je ta njegova tvrdnja bila smešna. Svi znamo da u našem kraju nema tigrova, govorio je Lakšman. Abhaj je slušao i merio svoj dug Lakšmanu, svoje saosećanje sa pastirom i reči koje će izgovoriti. "Dole niz stazu ima krvi", prozbori na kraju. Nije to rekao tako glasno, ali, usprotivio se Lakšmanu i izgledalo je kao da njegove reči odzvanjaju dolinom. Lakšman je pogledao Abhaja i mahnuo rukom dvojici svojih momaka da odu nuz stazu i pogledaju. Vratili su se vrteći glavama. Našli su kapi krvi ali u krošnjama nije bilo ničeg. Abhaj je savio glavu i vratio se do mreže. Raspoređivao je ribu po ramovima i pravio pauze kako se ne bi svako stavljanje ribe poklopilo sa udarcem štapom po pastirovim leđima.
Sutradan nije otišao na reku. Mrežu je spustio u žbunje pored staze i popeo se na drvo odakle, mislio je, kapnulo na njegove prste. Grančice su bile polomljene, na oštrim izlomljenim delovima je bilo kozjih dlaka, na jednoj debljoj se video trag iscurele krvi a na stablu, iznad, tragovi oštrenja kandži. Sišao je, pokupio mrežu i nastavio prema reci. Već kada je skoro izašao sa staze na obalsku čistinu, učinilo mu se da čuje pljuskanje vode, što ga je nateralo da se prikrada dok nije na obali ugledao tigra kako trči po rečnom plićaku. Čekao je dugo tako sakriven dok se tigar nije udaljio. Pošao je za njim dok mu je smelost dopuštala pa se vratio nazad u selo.
Lakšmiju je falila još jedna koza. Digao je selo na noge da je nađu. Našli su je nešto dalje od mesta za koje je juče rekao Abhaj. Otimanje se proredilo ali nije prestalo. I okolna sela su se uzbunila jer je i njima počela da nestaje stoka. Svi su se bojali da će početi da nestaju ljudi i onda bi bilo jasno da je u šumama okolo tigar ubica. Hajke nisu uspevale i već se govorkalo da treba otići do Maharadže sa molbom da pošalje lovce na tigrove koji bi rešili problem. Abhaj je svakog dana odlazio do reke, bacao mrežu ako nema tigra i čučao u žbunju ako bi bio. Svaki put ga je pratio koliko mu je hrabrost dozvoljavala i sve je bolje znao gde bi trebalo tražiti ga.
Kada je bio sasvim siguran da će uspeti, napravio je duboku jamu i prekrio je pleterom od grana i palminog lišća preko koje tigar može da pređe a da ne upadne i jednu sasvim laganu kroz koju bi svakako propao. Jamu je prekrio prvo lakšom pa jačom i poravnao stazu. Abhaj je lovio ribu naizmenično sa kupanjem tigra i pravio levkastu ogradu duž staze. Završio je veliku kopku i ispričao poglavaru sela šta je uradio. Organizovana je velika hajka sa slonovima, bubnjevima i molitvenim trubama. Abhaj je sklonio jaki pleter i čekao da hajka dotera tigra do jame. Izdaleka se čula njena galama koja je isterala i druge životinje. Ubrzo se začulo lomljenje pletera i Abhaj je istrčao iz zaklona sa kopljem spremnim da probode tigra.
Na dnu se vrtela tigrica pokušavajući da skoči do ivice jame, dok je mladunče ležalo zbijeno uz jedan od zidova. Abhaj je razmišljao par trenutaka. "To ne može biti ona..." i spustio na dno jame stablo posečeno još kada je širena obala oko reke. Tigrica je zgrabila mladunče za vrat i izletela iz jame. Abhaj je izvukao granu i pleter, malo ga popravio i opet stavio preko jame. Hajka se bližila, već su mogi da se čuju i pojedinačni povici kada se ponovo začulo lomplenje . U jami je bio tigar.
Selo se smirilo, i ona okolna takođe. Abhaj je bacao mrežu, sušio ribu. Sve je bilo kao pre. Ne baš sve. Povremeno bi mu se učinilo da na drugoj strani u gustišu na obali vidi odblesak tigraste kože. Ponekad je izgledalo kao da su dve. Abhaj bi se nasmešio, podigao ruku. Sa druge strane bi kroz buku vode dolazila prigušena rika mladog tigra.
