Bila je stara. Napuštena. Na osami. Našao sam je. Mislim da jesam. Niko nije imao ništa protiv. Spavao sam u njoj par dana. Nastojao sam da spavam i one noći dok su vetrovi besneli pišteći kroz sve otvore koje su mogli da nađu. Digli su i more bacajući talase po njoj iako je bila visoko iznad. Ili je to bila kiša. Ispalo je jedino suvo tamo gde sam se smestio cvokoćući u tankoj vreći za spavanje. Sutradan je osvanulo sunčano jutro. More u zatonu je valjalo sitan beli pesak i igralo se plavom bojom.
Dovukao sam sve što je trebalo, bar sam tako mislio. Prilično dugo se ništa nije videlo. Još nekoliko puta su vetrovi pravili sviralu od nje a more ili kiša su je kupali. Ko će znati po mraku. Kutija sa alatom nije bila velika ali je imala u sebi sve što mi je trebalo da pripitomim to mesto. Mirisalo je po kedrovini, primorskom boru. Još uvek sam spavao u onom istom suvom ćošku. U istoj tankoj vreći.
Stigla su i stakla isečena na meru. Izbacivao sam ona polomljena ili naprsla i menjao ih novim. Ona zaprljana sam čistio kada je došla. Spustila je svoje stvari kraj vrata i prihvatila se četke. Uskoro je bilo jasno da četka nije dovoljna pa je špahtlom čistila ostatke ispucale boje, kitovala, šmirglala i bojila belom. Ćutke. Već je bilo odmaklo podne kada sam na prag stavio beli ubrus sa još prepoznatljivim tragovima savijanja, narezao hleb koji sam juče ispekao u maloj kamenoj peći. Širio se miris sveže spremljene ribe, češnjaka i ruzmarina. Pored bokal vina i vode. Sela je i jela polako zagledana u nijanse plavog mora u zatonu. Ćutke. Jeo sam polako zagledan u belinu peska u zatonu, na mestu susreta sa morem. Ćutke.
Do večeri sam zastaklio sve i učinio da se otvara i zatvara tiho. Uneo sam njene stvari. Zatvorila je vrata i smestila se u ugao preko puta, na podu, u vreći za spavanje.
Sanjao sam da mi je u krilu. Sanjao sam da me je primila za ruku i smestila dojku u moj dlan. Sanjao sam duboki mir.
Probudilo me je njeno meškoljenje u krilu. Dojka je bila u mom dlanu. Nisam bio siguran spavam li još.
Izvukla se iz zagrljaja i ne okrećući se navukla odeću. Spavao sam puštajući je da probudi jutro. Kada je zamirisalo, ustao sam, obukao se i seo na prag. Jeli smo zagledani u sopstvene slike sa horizonta događaja.
Dan se završio sa još beline koju je širila i još toga što je mirisalo po sveže obrađenom drvetu.
Noć se završila u mom krilu.
Rano jutro se završilo obedom pogleda uprtih u daljinu.
Kada je skoro sve bilo na svom mestu, računajući i vatru u kaminu i barku na žalu i malu baštu sa začinskim biljem i klupu u hladu, podigla je pogled i pustila me da se zagledam duboko, duboko, koliko god sam umeo, čineći isto. Prepoznao sam odlazak. Noć smo proveli opraštajući se. Burno.
...
Prepoznao sam odlazak u njenom pogledu. Noćas ćemo zajedno, sve beli... Otići... Ćutke
